Kako je moguće da kamatne stope rastu, a potražnja za kreditima ne jenjava?

Početkom 2022. godine, centralne banke ušle su sa rekordno niskim referentnim kamatnim stopama. Stopa Evropske centralne banke bila je oko nule, američkog FED-a 0,25 odsto, dok je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije bila jedan odsto. Kamatna stopa po kojoj velike banke pozajmljuju jedna drugoj evre, odnosno Euriobor, je početkom godine bio negativan da bi zbog zaoštravanja monetarne politike, početkom 2023. godine dostigao gotovo tri odsto. Za isto vreme, američki FED je povećao kamatnu stopu na 4,5 odsto, dok je Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu na pet odsto.

Da li su povećanja kamatnih stopa uticala na potražnju za stambenim kreditima u Srbiji, da li su pooštreni uslovi za odobrenje kredita, da li je još uvek moguće uzeti stambeni kredit sa učešćem od 10%, ali i da li se povećao ili smanjio broj građana koji kupuju nekretnine na kredit, samo su neka od pitanja na koje odgovara naša kreditna savetnica Snežana Vukmirović.

Da li se zbog rasta kamatnih stopa smanjuje i potražnja za stambenim kreditima?

Nivo stambenih kredita koji su u otplati, u januaru 2023. godine je identičan kao i u januaru 2022, što potvrđuje nedavni izveštaj Udruženja banaka Srbije. To znači da je i apliciranje građana za stambene kredite na istom nivou kao i početkom prošle godine, pre porasta Euribora. Tome značajno doprinose kupci novoizgrađenih nekretnina koji su u ranijem periodu zaključili predugovore i čije nekretnine sada dostižu potreban stepen izgrađenosti za kreditiranje.

Druga kategorija su mladi klijenti koji kupuju svoju prvu nekretninu, sa stabilnim prihodima i zaposlenjima, koji se vode logikom da je isplativije otplaćivati ratu kredita nego plaćati rentu za iznajmljen stan. Rast kamatnih stopa je svakako uticao da klijenti budu obazriviji prilikom odabira banke, kao i da pre ulaska u proces kreditiranja žele da se upoznaju sa svim pojedinostima, troškovima i potencijalnim rešenjima za eventualne buduće probleme u otplati, zbog čega nam se svakodnevno obraća veliki broj ljudi za pomoć i konsultacije.

Da li su banke pooštrile uslove za dobijanje stambenih kredita?

Banke jesu pooštrile uslove za odobrenje kredita, jer je njihov poslovni cilj, a i obaveza, da procene rizik svakog plasmana. Ideja je da se prihoduje od kamata koje klijenti u okviru svojih mesečnih anuiteta izmiruju, a ne da se prinudnim putem naplaćuju dugovanja i posežu za aktiviranjem hipoteke. U skladu sa svojom poslovnom politikom, svaka banka je uvela niz izmena prilikom obračuna kreditne sposobnosti, sve u cilju sprečavanja prezaduženosti klijenata. Jedna od izmena se odnosi i na nivo učešća sopstvenih sredstava klijenta prilikom kupovine nekretnine. Često 20% učešća nije dovoljno ukoliko nekretninu kupujete na periferiji grada ili u mestu sa manjim brojem stanovnika.

Da li još uvek ima banaka koje odobravaju stambeni kredit sa 10 odsto učešća?

Krediti sa učešćem od 10% su preporuka, ali ne i obaveza za banke, tako da postoji jedan broj banaka koje kupcima prve nekretnine mogu obezbediti takav finansijski aranžman, ali pod određenim uslovima. Uglavnom se traže dodatna obezbeđenja u vidu polise NKOSK osiguranja, jemstva drugog fizičkog lica ili dodatne hipoteke. Čak i ukoliko klijent ispuni ove zahteve, ne mora da znači da će odluka biti pozitivna. Za banke su ovo rizičniji plasmani samim tim što je LTV racio viši, odnosno odnos vrednosti obezbeđenja i pozajmljenih sredstava. Povećanje kamatnih stopa dovodi do toga da se klijenti više informišu i obazrivije pristupaju zaduživanjima.

Da li se smanjuje broj građana koji kupuju stanove na kredit?

Po izveštajima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), od drugog kvartala prošle godine je smanjen broj kreditnih kupaca. Po tom izveštaju, svega 10% prometovanih nekretnina je plaćeno iz sredstava stambenog kredita. Na osnovu naše statistike u radu i iskustava, interesovanje za stambene kredite ne jenjava. Ipak dolazi do manjeg broja realizacija, jer građani usled rasta kamatnih stopa i pooštravanja kreditne politike, gube kreditnu sposobnost.