Šta je inflacija? Zašto cene rastu, a naš novac vredi manje?

Inflacija je tema o kojoj se obično govori tek kada svakodnevne cene počnu naglo da rastu, jer to građani najpre osete na svom budžetu. Međutim, poskupljenja nisu uzrok, već posledica inflacije. Do nje dolazi kada se u opticaju nađe više novca nego što ima robe i usluga – tada novac gubi vrednost, pa je za istu stvar potrebno platiti više. Ili ako mnogo ljudi želi isti proizvod, a njegova proizvodnja se ne uveća u skladu sa potražnjom, cene rastu jer ne može svima biti jednako dostupan.

Šta je inflacija?

Inflacija je trajan i opšti rast nivoa cena dobara i usluga u određenom ekonomskom sistemu, što se najčešće meri indeksima cena potrošačke korpe. Suštinski, inflacija označava pad kupovne moći novca – za isti iznos novca kupujemo manje nego ranije. 

• Primer: Ako je hleb je prošle godine koštao 100 dinara, a danas 120 dinara – novac je izgubio 20% vrednosti u toj kupovini.

Uzroci inflacije

Do inflacije dolazi kada potražnja za robama i uslugama raste brže od njihove ponude (inflacija potražnje), ili kada troškovi proizvodnje rastu i poskupljuju proizvodnju (inflacija troškova), što se na kraju odrazi i na budžet krajnjih kupaca. Takođe, povećanje količine novca u opticaju (štampanje novca kroz dejstvo centralnih banaka) bez odgovarajućeg rasta proizvodnje dodatno doprinosi rastu cena.

Dobar primer iz nedavne istorije desio se 2022. usled ukrajinske krize, kada su cene energenata u regionu naglo porasle zbog poremećaja u globalnoj snabdevenosti gasom i naftom. Takođe smo na našem prostoru primetili da je veliki priliv ruskih državljana naglo povećao cene na tržištu nekretnina, jer je odjednom "buknula" potražnja za stanovima, a ponuda to nije mogla da isprati.

Trenutna inflacija u Srbiji

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, godišnja stopa inflacije u Srbiji za avgust 2025. godine iznosila je 4,7%. To znači da su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u proseku porasle za 4,7% u odnosu na avgust 2024. godine. Mesečna stopa inflacije u avgustu bila je 0,2%, što ukazuje na umereni rast cena u poslednjem mesecu.

Tipovi inflacije

1. Umerena inflacija – između 2 i 5% godišnje; smatra se normalnom i često poželjnom jer podstiče potrošnju i investicije bez drastičnog smanjenja kupovne moći.

2. Visoka inflacija – dvocifrena stopa koja ozbiljno ugrožava životni standard, jer cene rastu brže nego što prihodi građana mogu da prate.

3. Hiperinflacija – ekstremni rast cena, kada novac praktično gubi svaku vrednost; istorijski, upravo je hiperinflacija početkom 1990-ih praktično uništila ekonomiju Jugoslavije.

Ekstremna inflacija kroz istoriju – primeri zemalja

1. Nemačka, 1923. – hleb je poskupeo sa nekoliko maraka na milijarde u samo nekoliko meseci.

2. Zimbabve, 2007–2009. – mesečna inflacija preko 200 miliona procenata.

3. Jugoslavija, 1989–1994. – mnogima dobro poznat primer koji su doživeli na svojoj koži kada je hiperinflacija uništila ušteđevinu građana i ekonomiju, dostigavši vrhunac u januaru 1994. godine sa mesečnom inflacijom od 313 miliona procenata. Cene su se menjale gotovo svakodnevno: na primer, paket hleba koji je početkom 1993. koštao oko 5.000 dinara, krajem godine mogao je da košta više od 5 milijardi dinara. Banke i štedionice su postale besmislene.

Efekti inflacije

Inflacija ima različite efekte na ekonomiju i pojedince:

• Smanjenje kupovne moći: Povećanje cena smanjuje količinu dobara i usluga koje potrošači mogu kupiti za isti iznos novca.

• Za neke prednost, za druge gubitak: Inflacija nepovoljno utiče na one koji štede, dok može koristiti dužnicima koji vraćaju dugove u novcu koji je "sutra" manje vredan nego "danas", pod uslovom da istovremeno rastu i prihodi građana.

• Neizvesnost u ekonomiji: Visoka inflacija može povećati neizvesnost u ekonomiji, što umanjuje investicije i ekonomski rast. Banke ne daju rado pozajmice, jer ne mogu pouzdano da predvide realnu vrednost novca u budućnosti.

I na kraju, važno je znati da su inflacija i kreditiranje međusobno uvezani. Kada se novac lako pozajmljuje, povećava se količina novca u opticaju, što može podstaći inflaciju. S druge strane, previsoka inflacija utiče na banke da postanu opreznije pri kreditiranju, što može usporiti ekonomski rast. Zato je balans ključan – i za vašu ušteđevinu i za ekonomiju u celini.

Ekonomija koja veruje u “sutra”

Većina savremenih ekonomija funkcioniše uz pretpostavku stalnog rasta. Banke, vlade i građani pozajmljuju novac danas verujući da će ga biti lako vratiti u budućnosti, jer se očekuje da će ekonomija rasti i da novac postepeno gubi vrednost (odnosno da inflacija smanjuje realnu težinu duga). 

To znači da je deo sistema zasnovan na veri da će prihod i bogatstvo u budućnosti biti veći nego danas. Zbog toga se često kaže da inflacija „pomaže“ dugovima – jer se kroz određen period u budućnosti vraćaju isti nominalni iznosi koji su realno vredniji danas nego kada ih vratite. 

Kako se zaštititi od inflacije?

Inflacija “jede” vrednost novca kroz vreme, ali postoje načini da zaštitite svoju imovinu. Prvo, razmislite o investiranju u stabilne asete – od kojih su najpopularnije nekretnine, zlato ili drugi fizički resursi koji čuvaju vrednost čak i kada novac gubi kupovnu moć.

Planirate kredit? Tu smo da Vam pomognemo, potpuno besplatno.

Ukoliko vas zanima keš, stambeni ili auto kredit, informišite se besplatno kod Kreditnog Savetnika!  Naši iskusni stručnjaci pregledaju sve aktuelne ponude banaka i pomažu vam da pronađete najpovoljnije rešenje, potpuno objektivno i prilagođeno vašim potrebama.