Kako su nastali krediti? Od glinenih tablica do digitalnih kartica!

Lako je pomisliti da su krediti savremeni izum, vezani za banke, kamatne stope i globalnu ekonomiju. Ali istina je da su prvi oblici kreditiranja postojali još pre 5000 godina – u staroj Mesopotamiji. 

Prvi kredit: pozajmica žita!

Poljoprivrednici u gradovima kao što su Ur, Uruk i Babilon često su ostajali bez dovoljno sredstava da započnu novu sezonu, naročito u sušnim godinama. 

U tim slučajevima su pozajmljivali seme, stoku ili alat od bogatijih zemljoposednika, trgovaca ili hramova. Vraćali su dug posle žetve, predajom određene količine žita, hrane i drugih resursa.

Svaki takav kredit bio je zapravo zasnovan na poverenju u budućnost – u to da će priroda dati plodove i da će ljudi ispuniti svoju reč. Temelji kreditnog sistema koji danas poznajemo postojali su i tada, samo u jednostavnijem obliku.

Kako se beležio dug?

Svi ti dogovori su zapisivani klinastim pismom na glinenim tablicama, koje su sušene ili pečene da bi bile trajne. Dakle, ove tablice su bile prve “ugovorne obaveze” – s preciznim rokovima, količinama, pa čak i svedocima.

Hamurabijev zakonik: prvi zakon o kreditima

Hamurabijev zakonik (oko 1750. godine p.n.e.) jedan je od prvih pisanih pravnih sistema na svetu, koji se dotakao i kreditiranja. U njemu su bilo jasno definisani: kamate, rokovi otplate (često vezani za kraj poljoprivredne sezone), kazne za neplaćanje i slične “savremene” bankarske pojave.

Ako bi usev propao zbog “božje volje” (npr. suše ili poplave), dužnik nije morao da vraća dug te godine, što se može smatrati prvim oblikom “moratorijuma na otplatu kredita”.

Hramovi: Prve bankarske institucije 

Veliki deo kreditiranja u Mesopotamiji obavljali su hramovi, koji su zbog svoje centralne ekonomske i religijske uloge posedovali magacine hrane i resursa. 

Hramovi su pozajmljivali robu lokalnom stanovništvu, vodili detaljnu evidenciju o svakom dugu, te se mogu nazvati pretečama današnjih banaka.

Prva moderna banka

Prva banka koja i danas posluje osnovana je u Italiji još 1472. godine zove se Banca Monte dei Paschi di Siena. Osnovana je u italijanskom gradu Sijeni kao javna kreditna institucija koja je radila u korist siromašnijih slojeva stanovništva, a preživela je vekove ratova, kriza i inflacija.

Banka ili klupa?

Reč "banka" potiče od italijanske reči "banca", što znači klupa. Prvi bankari su u srednjovekovnoj Italiji sedeli za drvenim klupama na trgovima gde su razmenjivali novac, davali  zajmove i čuvali depozite. Kada bi neko bankrotirao, njegova klupa bi bila simbolično razbijena – odatle dolazi izraz “bankrot” (banca rotta – razbijena klupa)!

Kredit kao moralna dilema za hrišćane

Zanimljivo je da su religijske norme direktno oblikovale razvoj bankarstva u srednjem veku.

U mnogim starim društvima, kamata se smatrala nemoralnom. U ranom hrišćanstvu i islamu, naplaćivanje kamata bilo je zabranjeno, što je dovelo do toga da su određene grupe (posebno Jevreji) obavljale poslove kreditiranja, jer ih nije vezivala ista moralna zabrana.

Od glinenih tablica do kreditnih kartica

U 20. veku kreditiranje postaje masovna pojava, a naročito posle Drugog svetskog rata, kada se sve češće nude potrošački krediti, a kasnije i kreditne kartice. Razvoj ekonomije, urbanizacija i rast potrošnje doprineli su tome da kredit postane normalan deo svakodnevnog života. Danas, u mnogim zemljama, više ljudi ima dug nego što ima ušteđevinu.

Prva moderna kreditna kartica bila je Diners Club kartica, izdana 1950. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, u Njujorku. Osmislio ju je Frank McNamara, kako bi poslovni ljudi mogli da plaćaju obroke u restoranima bez gotovine. 

Kreditna revolucija je počela – i nikada nije stala.

Svaki put kad osoba uzme kredit, plaća kamatu, odluči da štedi ili troši – ona učestvuje u ekonomiji. Ideja je ista kao pre 5000 godina: pozajmljujemo danas da bismo vratili u budućnosti, verujući da ćemo moći.

A šta ako Vas ne zanimaju drevni krediti, već današnji?

Možda vas istorija kreditiranja ne zanima previše, ali Vas verovatno zanima najpovoljniji kredit danas!

Ako razmišljate o stambenom, gotovinskom ili refinansirajućem kreditu, Kreditni savetnik je tu da vam besplatno i brzo pomogne da pronađete najpovoljniju ponudu banaka na tržištu, potpuno prilagođenu vašim potrebama. Pozovite nas za besplatne konsultacije!