Berza i berzansko poslovanje

Berza je samostalna institucija u okviru finansijskog tržišta i definiše se u poslovnom smislu kao organizovani prostor na kom se po strogo unapred utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem, devizama i standardizovanom robom.

Organizovane su po sistemu koncentričnih krugova čiji je centar sama berza. Prvi krug su ovlašćeni posrednici koji imaju pravo da zaključuju poslove na berzi odnosno brokeri, a drugi krug su klijenti koji to čine preko njih. U svom poslovanju berze su dužne da obezbede zakonito obavljanje trgovine, zaštitu interesa učesnika, informacije za javnost i učesnike značajne za rad berze.

Broker i brokeraža

Broker je berzanski posrednik, tj osoba koja ima dozvolu za pristup i rad na berzi i koja je ovlašćena da sklapa berzanske poslove bilo kao kupac ili prodavac. Poslove obavlja za tuđ račun odnosno za račun nalogodavca ili u svoje ime. Berzanski posrednik ne snosi rizik i ne može dati garanciju za krajnji ishod posla, već rizik snosi isključivo nalogodavac. Za svoju uslugu posredovanja, brokeri naplaćuju proviziju koja se zove brokeraža i koja se određuje kao procenat od obavljenog posla.

Osnivači berze

Kao osnivači berze mogu se javiti država ili pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva.

Trgovina na berzi odvija se po posebnom pravilima koja su potvrđena od strane državne vlasti. Pravila trgovanja na berzi proizašla su iz običajnog trgovinskog prava i modifikovala su se sa razvojem same berze i razvitkom tržišta i tržišnih odnosa.

Pravila imaju dvostruku funkciju:

• Da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i pravila trgovanja
• Da pruže zaštitu svim učesnicima u trgovanju

Od glinenih ploča do kompjuterske tehnologije

Ideja zaduživanja datira još iz starog sveta o čemu svedoče mesopotamijske glinene ploče na kojima su ovekovečeni kamatni zajmovi. U srednjem veku bila su poznata mesta gde su se održavali susreti trgovine (Venecija, Bolonja, Đenova, Marselj) u kojima su se u tačno određeno vereme i na tačno određenom mestu obavljale trgovačke transakcije. Trgovinski poslovi su se i tada javljali kao potreba i dovode do nastanka berze kako bi se na lakši i organizovaniji način obavljala trgovina.

Razvojem trgovine susreti između trgovaca postaju sve češći i redovniji i počinju da se definišu pravila i standardi za učesnike na berzi kao i za robu kojom se trguje.

Trgovina se ograničava na mali broj važnih proizvoda.

Počeci berze poistovećivali su je sa pijacom, a osnovno pravilo je glasilo “uvek na istom mestu u isto vreme”.

Smatra se da je berza dobila ime u Brižu u dvoru jedne bankarske porodice na čijem grbu su se nalazile tri kese sa novcem.

Razvoj kompjuterske tehnologije doveo je do zamene ovog pravila pa se sada berzansko poslovanje može definisati kao obavljanje trgovine stalno i svuda.

Vrste berza

Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako zamenljiv, a trgovina brza i efikasna.

To razvrstava berze na :

• Robne odnosno produktne berze koje pomažu promet velikih količina roba bez njenog prisustva, što je razlog njene velike uloge u svetskoj trgovini. Kupljena roba se isporučuje kupcu prema ugovoru, a na isti način se isplaćuje kupovna cena posle berzanskog sastanka. Na robnim berzama se najčešće trguje žitaricama, metalima, naftom, gasom i strujom.
• Finansijeske odnosno efektne berze, na kojima se trguje različitim oblicima finansijskih instrumenata (hartija od vrednosti). Postoje različite vrste ovih berzi u zavisnosti od toga koji finansijski instrumenti na njima dominiraju. Mogu biti tržišta novca ili tržišta kapitala u zavisnosti da li se na njima trguje kratkoročinim ili dugoročnim hartijama od vrednosti (HOV).
• Mešovite berze, na kojima se trguje i finansijskim instrumentima i robom.

Sa stanovišta osnivača berze razlikuju se tri tipa:

• Berze kao privatna institucija osnovana kao akcionarsko društvo ili anglosaksonski tip. Berze ovog tipa su veoma konzervaivne sa aspekta proširivanja članstva, berzanske regulative i načina poslovanja, upravljanja i kontrole. Uticaj države je minimalan. Banke i drugi finansijski posrednici ne mogu biti članovi ovog tipa berze. Broj članova je unapred utvrđen i novi članovi se primaju samo na slobodna mesta putem licitiranja. Organi rukovođenja i upravljanja se imenuju saglasno principima akcionarskih društava (London Stock Exchange NYSE ).
• Berza javno pravnog karaktera osnovana po posebnim zakonima, poznata i kao francuski tip. Berze ovog tipa se karakterišu značajnim učešćem države i državnih organa u rukovođenju i upravljanju. Početni kapital ulaže država, ona imenuje i postavlja članove, utvrđuje ukupan broj članova koji nije fiksiran. I u ovom tipu berze banke ne mogu biti članovi (La bourse de Paris, berze u Belgiji, Španiji, Italiji).
• Mešoviti tip berze predstavlja mešavinu anglo-saksonskog i francuskog tipa berzi. Mešoviti tip berzi funkcioniše u Nemačkoj, Švajcarskoj, Danskoj, Austriji.

Značaj i funkcija berze

Značaj i funkcija berze je da na jednom mestu objedini ponudu i tražnju za hartijama od vrednosti ili određenom specijalizovanom robom, kao i da omogući najrealnije utvđivanje njihove cene, te da na taj način zaštiti pojedinačne investitore. Omogućava smanjenje transakcionih troškova obezbeđujući neophodne uslove za susretanje ponude i tražnje na jedan efikasan način. Državi kao i drugim subjektima daje mogućnost da putem emisije finasnijskih instrumenata dođu do neophodnih finansijskih sredstava za finasniranje vlastitih potreba. Povećava sigurnost poslovanja svih učesnika jer se na berzama mogu pojaviti samo oni učesnici koji imaju visko nivo poslovne svesti i discipline. Za one koji prekrše i ne poštuju pravila berzanskog poslovanaj predviđene su kazne i sankcionisanja.

Berza - najrealniji mehanizam određivanja cene

Berza predstavlja najrealniji mehanizam za određivanje cene. Na berzama se formiraju tržišne cene zlata, nafte, gasa koje mogu uticati na privredu svake zemlje. Stanovništvu donosi značajnu korist jer pruža više mogućnosti za unosno investiranje štednje a privredi mogućnost da štednju građana centralizuje i koristi za svoje poslovne potrebe.

DA LI ŽELITE DA VAM POMOGNEMO OKO VAŠEG KREDITA?

Uz podršku Kreditnog Savetnika i naše savete dobićete informaciju o trenutno najpovoljnijim i najjeftinijim keš kreditima i stambenim kreditima na tržištu: Kontaktirajte nas ili pozovite na 011 44 25 000