Šta su fiksna, varijabilna i kombinovana kamatna stopa?

Koje su razlike između fiksne, varijabilne i kombinovane kamatne stope? Šta su efektivna i nominalna kamatna stopa prilikom podizanja stambenog kredita? Sva ova pitanja postavili su svi koji su ušli u proceduru kreditiranja preko banke. Zato je važno da u tom procesu imate pomoć stručnog lica koji će vam pojasniti nejasne bankarske termine i zaštiti vaš budžet skrivenih troškova. Naši Kreditni savetnici će vam potpuno besplatno pružiti konsultacije.

Kako se određuje visina kamatne stope?

Jedno od osnovnih termina sa kojim ćete se susreti ako se odlučite da podignete kredit jeste kamata. Kamata je cena koja se plaća za korišćenje sredstava banke, a ukoliko je izražena u procentima onda govorimo o kamatnoj stopi. Visina kamatne stope zavisi od mnogo faktora i nije ista u svakoj banci. Pre svega zavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, sredstava obezbeđenja kredita, naplate potraživanja, uslova na tržištu, konkurencije, stope inflacije i kreditnog rejtinga zemlje. U nastavku pročitajte sve što treba da znate o kamatnim stopama.

Fiksna kamatna stopa

Fiksna kamatna stopa je identična od početka do kraja otplatnog perioda. Ono što ćete prvo primetiti u ponudi banaka jeste da je fiksna kamata uvek viša u odnosu na varijabilnu.

Ukoliko odaberete fiksnu kamatnu stopu od početka otplate kredita imaćete jasnu sliku mesečnih obaveza i neće biti odstupanja, što predstavlja sigurnost u planiranju budžeta u čemu je njena osnovna prednost.

Promenljiva kamatna stopa

Varijabilna kamatna stopa podložna je promeni, ali ne uvek u smislu da će rata vašeg kredita da raste, već ona može da bude i manja u toku vremena otplate kredita. U okviru varijabilne kamatne stope postoje dva elementa - fiksni (marža banke) i promenljivi koji zavisi od kretanja EURIBOR-a ili BELIBOR-a. Visina varijabilne kamatne stope se može menjati, a samim tim i iznos ukupne kamate koju treba da platite.

Šta su EURIBOR i BELIBOR i kako utiču na kredite?

Ukoliko uzimate kredit indeksiran u evrima, promenljivi deo kamatne stope zavisiće od EURIBOR-a. Ukoliko se odlučite za kredit u dinarima promenljivi deo kamate biće uslovljen kretanjem BELIBOR-a.

EURIBOR ili evropska međubankarska stopa predstavlja dnevnu referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu. 

Vrste Euribora:

• 1-mesečni Euribor: prosečna stopa za međubankarske pozajmice na 1 mesec.

• 3-mesečni Euribor: prosečna stopa na 3 meseca, često se koristi za kratkoročne kredite.

• 6-mesečni Euribor: prosečna stopa na 6 meseci, primenjuje se za dugoročne kredite.

Belibor i uticaj na kredite

Banke u Srbiji najčešće koriste BELIBOR kao osnovnu cenu novca za kreditiranje u dinarima, na šta dodaju profitnu maržu. Promenom kretanja BELIBORA menja se i kamatna stopa.

Šta se više isplati: fiksna ili varijabilna kamatna stopa?

Fiksna kamatna stopa pruža stabilnost jer su rate nepromenljive tokom otplate, ali obično podrazumeva višu početnu kamatu. Ova opcija je pogodna za one kojima je važna predvidivost na duži rok, odnosno za dugoročne otplate kredita, kao što su stambeni.

Sa promenljivom kamatnom stopom rate su niže u odnosu na fiksnu stopu na početku otplate kredita, ali postoji rizik da kamatne stope u budućnosti porastu, a sa tim i dug prema banci, te je važno da korisnik kredita poseduje finansijsku fleksibilnost.

Varijabilna kamatna stopa može biti isplativija kada su kamate stabilne ili padajuće, ali važno je razumeti da zavisi od promenljivih tržišnih uslova. Kretanja referentnih kamatnih stopa iz prošlog perioda mogu poslužiti kao orijentir, ali nisu garancija budućih promena. S druge strane, ako preferirate stabilnost mesečne rate, fiksna kamatna stopa je pouzdaniji izbor – ona ostaje ista tokom celog perioda otplate, što vam omogućava bolju kontrolu nad budžetom bez rizika od promena.

Da li je kombinovana kamatna stopa kompromisno rešenje?

Često u ponudi za stambene kredite banke nude i mešovitu ili kombinovanu kamatnu stopu. Ona podrazumeva početni period otplate kredita ugovoren sa fiksnom kamatnom stopom (najčešće period od tri do pet godina).  Po isteku tog perioda klijent kredit plaća po ugovorom definisnoj varijabilnoj kamatnoj stopi.

Šta je NKS, a šta EKS?

Ukoliko ste ušli u proces kreditiranja, sigurno ste se susreli sa terminom NKS, odnosno skraćenicom za nominalnu kamatnu stopu. To je ona kamatna stopa koju određuje banka, odnosno cena po kojoj ćete platiti korišćenje sredstva stambenog kredita.

EKS je skraćenica za efektivnu kamatnu stopu, a ona podrazumeva nominalnu kamatu i uključuje sve dodatne troškove (procenitelji, notar, katastar, osiguranja) koje klijent ima do momenta realizacije kredita. Banke su zakonski obavezne da vam predoče i upoznaju vas sa tim troškovima kao i da transparentno iskažu EKS.

Koje je značenje pojma interkalarna kamata?

Interkalarna kamata je kamata koja se obračunava za period od momenta kada vam se odobri kredit do početka njegovog otplaćivanja. Najčešće se obračunava kao jednokratna procentualna naknada.  

Šta znači kamatni rizik?

Kamatni rizik je rizik promene kamatne stope u toku otplate kredita što direktno dovodi do promene visine rate kredita. Obaveze prema banci po osnovu uzetog kredita sastoje se u periodičnom (mesečnom) otplaćivanju rata. Ratu čini određeni deo glavnice i pripadajuće kamate. Kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom visina rate zavisi od promene kamatne stope i to je razlog zbog čega se prilikom uzimanja ovakvih kredita preuzima i kamatni rizik odnosno rizik povećanja troškova u slučaju povećanja kamatne stope.