Pomoć države u vreme krize: Razumevanje moratorijuma na kredite

U poslednjih nekoliko godina, svet je bio svedok brojnih ekonomskih kriza koje su imale duboki uticaj na globalnu ekonomiju. Od finansijskih tržišta do malih preduzeća i pojedinačnih domaćinstava, nijedan sektor nije bio imun na ove izazove. U takvim vremenima, uloga države postaje ključna u pružanju podrške i pomoći onima koji su najviše pogođeni.

Države širom sveta preduzimaju različite mere kako bi ublažile ekonomski pritisak na građane i preduzeća. Jedna od tih mera, koja je postala sve prisutnija, jeste moratorijum na kredite. Ova mera, koja na prvi pogled može izgledati kao složena, zapravo predstavlja jednostavan i efikasan način za pružanje finansijske olakšice onima kojima je to najpotrebnije.

U ovom blogu, dublje ćemo se pozabaviti konceptom moratorijuma na kredite, kako bi smo razumeli njegovu strukturu, funkcionalnost, kao i prednosti i mane. Takođe ćemo istražiti kako su različite države implementirale ovu meru i kakav je bio njen uticaj na ekonomiju i građane.

Šta je moratorijum na kredite?

Moratorijum na kredite je privremena suspenzija obaveze otplate kredita. To znači da dužnici, bilo da su to pojedinci ili preduzeća, mogu da odlože plaćanje svojih dugova na određeni period, bez negativnih posledica po njihov kreditni rejting. Ova mera je dizajnirana da pruži "vazdušni jastuk" onima koji su se našli u finansijskim poteškoćama, omogućavajući im da se fokusiraju na prevazilaženje trenutnih izazova, umesto da brinu o otplati dugova.

Postoji nekoliko različitih tipova moratorijuma na kredite. Najčešći oblik je privremeni prestanak plaćanja, gde dužnici dobijaju određeni period u kojem ne moraju da plaćaju svoje mesečne rate. Drugi oblik može biti smanjenje kamatne stope, što znači da se ukupan iznos duga smanjuje. Takođe, postoji i mogućnost produženja roka otplate, gde se period otplate kredita produžava, ali se mesečne rate smanjuju.

Uslovi za moratorijum na kredit

Kako bi se kvalifikovali za moratorijum na kredite, dužnici moraju da ispunjavaju određene kriterijume. Ovi kriterijumi variraju od države do države, ali obično uključuju dokaz o finansijskim poteškoćama, kao što je gubitak posla ili smanjenje prihoda. Važno je napomenuti da moratorijum na kredite ne oprašta dug, već samo odlaže njegovu otplatu.

Iako moratorijum na kredite može pružiti trenutnu olakšicu, postoje i određene posledice koje dužnici treba da razmotre. Na primer, odlaganje plaćanja može dovesti do povećanja ukupnog duga zbog nakupljanja kamata. Takođe, iako moratorijum ne bi trebalo negativno da utiče na kreditni rejting dužnika, dužnici bi trebalo da provere sa svojim kreditorima kako bi bili sigurni.

Moratorijum na kredite u Srbiji

Moratorijum na kredite u Srbiji predstavlja mogućnost pauze u otplati rata kredita koja je postojala za vreme vanrednog stanja usled epidemije COVID-19. Međutim, mnogi nisu svesni da banke mogu odobriti moratorijum i izvan vanrednog stanja ili ekonomske krize.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga u Srbiji predviđa da banka može, na zahtev korisnika, odobriti moratorijum za određeni period ukoliko korisnik kasni sa plaćanjem svojih obaveza. Ovo je moguće samo ako korisnika tokom trajanja kredita zadese okolnosti koje ga dovode u teško imovinsko stanje ili nastupe druge bitne okolnosti na koje nije mogao uticati, a koje mu otežavaju isplatu obaveza.

Ukoliko banka odobri moratorijum, ne obračunava se zatezna kamata na neisplaćeni dug, i korisnik ne bi trebalo da bude zaveden kao zakasneli platiša u evidenciji Kreditnog biroa. Važno je napomenuti da ovaj zahtev za moratorijum nije isto što i zahtev za odlaganje rata kada je ta opcija već predviđena u ugovoru o kreditu.

Ova praksa nije jedinstvena samo za Srbiju, već postoji i u drugim zemljama. Iako postoji zakonski propis koji predviđa pravo korisnika da zahteva od banke moratorijum u otplati obaveza, čini se da ta zakonska norma nije previše zaživela u praksi.

Modeli otplate duga nakon perioda zastoja u Srbiji

Postoje različiti modeli otplate duga nakon perioda moratorijuma na kredite.

Osnovni model podrazumeva dodavanje tri mesečna anuiteta na kraju otplate kredita, produžavajući period otplate za tri meseca. Cilj ovog modela je da se mesečne obaveze po isteku moratorijuma ne povećaju previše zbog duga nastalog tokom perioda moratorijuma. Anuitet nakon perioda moratorijuma se minimalno uvećava zbog raspoređivanja obaveza nastalih tokom perioda moratorijuma na produženi period otplate.

Alternativni modeli podrazumevaju da anuitet ostaje isti, ali celokupne tromesečne obaveze iz perioda moratorijuma padaju na teret klijenta, odmah po isteku moratorijuma. Postoje dve varijante ovog modela:

• Varijanta 1: Klijent odmah po isteku moratorijuma plaća odjednom sva tri anuiteta iz perioda moratorijuma (glavnicu i kamatu).
• Varijanta 2: Klijent odmah po isteku moratorijuma plaća samo kamatu koja se odnosi na period moratorijuma.

Važno je napomenuti da je osnovni model obavezan za banke da ponude klijentu, dok su alternativni modeli mogući samo na izričit zahtev klijenta.

Moratorijum na kredite je instrument koji su mnoge države širom sveta implementirale kao odgovor na ekonomske izazove izazvane krizom. Ova mera je dizajnirana da pruži privremeno olakšanje dužnicima, omogućavajući im da odlože plaćanje svojih dugova bez negativnih posledica po njihov kreditni rejting.

Različite vrste moratorijuma u različitim državama

Različite države su implementirale različite vrste moratorijuma, uključujući privremeni prestanak plaćanja, smanjenje kamatne stope, i produženje roka otplate. Na primer, u nekim zemljama, dužnici su bili u mogućnosti da odlože plaćanje svih ili samo dela svojih dugova. U drugim zemljama, kamatne stope su bile privremeno smanjene ili su rokovi otplate produženi.

Prednosti i mane moratorijuma na kredit

Prednosti moratorijuma na kredite uključuju pružanje trenutnog finansijskog olakšanja dužnicima, smanjenje rizika od defaulta, i očuvanje kreditnih rejtinga.

Međutim, moratorijumi na kredite takođe mogu imati neke mane. Na primer, oni mogu dovesti do povećanja ukupnog duga dužnika, jer se kamate i dalje akumuliraju tokom perioda moratorijuma. Takođe, mogu stvoriti rizik moralnog hazard, jer dužnici mogu biti manje motivisani da otplaćuju svoje dugove.

U Srbiji, moratorijum na kredite je bio implementiran tokom krize, pružajući olakšanje građanima i preduzećima. Međutim, važno je da se građani i preduzeća dobro informišu o svim aspektima moratorijuma na kredite, uključujući moguće posledice za njihov ukupan dug i kreditni rejting.

Za sve dodatne informacije i savete, Kreditni Savetnik je tu da vam besplatno pomogne, kao i da pronađe najpovoljnije stambene kredite, keš kredite i auto kredit na tržištu. Ne dozvolite da vas kriza uhvati nespremne - informišite se i preduzmite pravovremene mere.