Da li zaduženi građani treba da strahuju od povratka EURIBOR-a na nekadašnje visoke vrednosti?
Sve veći broj građana odlučuje se da kupi stan uz pomoć stambenog kredita, a jedan od razloga za to jesu i nikada manje kamatne stope banaka. Da li će se rata kredita povećavati i kakve su prognoze ekonomskih stručnjaka, domaćih i bankara u Evropskoj uniji i da li će se EURIBOR vratiti na nekadašnje visoke vrednosti i time poremetiti visinu rata kredita, istraživali smo u ovom tekstu.
Šta je EURIBOR i kako se on određuje?
EURIBOR je skraćenica koja na engleskom jeziku znači Euro Interbank Offered Rate ili evropska međubankarska stopa i zapravo predstavlja kamatnu stopu po kojoj prvoklasne evropske banke jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu. Banke u našoj zemlji EURIBOR koriste kao referentnu kamatnu stopu, odnosno osnovicu u strukturi nominalne kamatne stope pri obračunu kamatnih stopa na kredite koji su indeksirani evrima. To su dugoročniji krediti za privredu i stanovništvo, a kada su u pitanju krediti za građanstvo to podrazumeva najčešće stambene i auto kredite.
Korisnik stambenog kredita na svaka tri meseca dobija nov plan otplate sa novom usklađenom kamatnom stopom
U ponudi su najčešće tromesečni i šestomesečni EURIBOR, a njihova vrednost se obračunava dnevno. Banke ih implementiraju u svoj sistem kvartalno i to znači da ćete kao korisnik stambenog kredita na svaka tri meseca dobijati novi plan otplate sa novom usklađenom kamatnom stopom. Izmena će se sastojati od nove vrednosti EURIBORA koja se primenjuje u tom kvartalu.
Kakve su prognoze banaka u Srbiji?
EURIBOR se godinama unazad smanjuje, a sada je negativan što odgovara privredi i građanima čiji krediti su vezani za njega. Naravno, kako se smanjuje, EURIBOR može i da raste.
Nizak nivo EURIBORA naročito odgovara građanima koji su uzeli stambene kredite indeksirane u evrima, jer im ne podiže ratu kredita, a sudeći prema prognozama bankara, ni sledećih nekoliko godina ne bi trebalo očekivati bitniji rast ove evropske međubankarske kamatne stope.
Iz Udruženja banaka Srbije kažu da smanjenje EURIBORA generalno pozitivno deluje na dužnike.
Kakve procene o rastu visine EURIBOR-a imaju bankari u Evropskoj uniji?
Smanjenje EURIBOR-a na - 0,5 odsto donelo je smanjenje rata kredita za klijente koji su podigli kredite vezane za evro sa promenljivom kamatnom stopom koja je vezana za EURIBOR. Koliko će iznositi to smanjenje zavisi od visine kredita, od dužine otplate, broja otplaćenih rata, tako da se ne može dati jedinstveni odgovor koliko će klijenti imati koristi od promene visine EURIBOR. Procena budućeg kretanja EURIBOR-a je nezahvalna, jer zavisi od mnogo faktora. Prema očekivanjima bankara u Evropskoj uniji, cele ove godine vrednost EURIBOR-a mogla bi da ostane oko - 0,5, a projekcije su bazirane na merama ECB za podršku likvidnosti koje su produžene do marta 2022. godine.
Šta kažu finansijski stručnjaci?
Po oceni finansijskih stručnjaka nema razloga za strah građana koji su zaduženi jer povratak EURIBOR-a na nekadašnje visoke vrednosti neće biti tako brzo, bar dok se ne otklone posledice pandemije korona virusom. Po njihovom mišljenju, EURIBOR će krenuti da raste i to postepeno, tek kada se završi aktuelna kriza i njene posledice, odnosno kada se ekonomija oporavi i poraste tražnja za novcem.
