Šta je valutna klauzula i čemu služi?

Valutna klauzula je instrument kojim se iznos ugovorenog kredita veže za kurs strane valute, a prilikom otplate, iznos svake rate se preračunava u domaćoj valuti.

Na primer, ukoliko želite da pozajmite od banke 100.000 evra za rešavanje stambenog pitanja i banka vam novac odobri, vi ćete 100.000 evra dobiti, ali u dinarskoj provvrednosti, a rata koja je izražena u evrima, prilikom plaćanja se preračunava u dinare. Na taj način, vaša rata zavisi od kursa evra, na dan kada plaćate ratu, a banci je valutna klauzula instrument kojim se štiti od gubitka vrednosti domaće valute.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga u Srbiji je definisao da se kod kredita indeksiranih u stranoj valuti, pri odobravanju i otplati kredita primenjuje zvanični srednji kurs i datum obračuna. Kaznene odredbe pomenutog zakona su definisale da ukoliko banka ne primeni zvaničan srednji kurs pri odobravanju kredita indeksiranog u stranoj valuti ili pri njegovoj otplati, u obavezi da plati novčanu kaznu od 80.000 do 1.000.000 dinara.

Valutna klauzula i devizni rizik

Kod kredita sa valutnom klauzulom, klijenti se susreću sa deviznim rizikom, koji predstavlja mogućnost negativnog efekta na finansije, usled promene deviznog kursa. To su posebno osetili građani koji su se zaduživali u švajcarskim francima (CHF), jer su imali dvostruki valutni rizik. Novac se prvo menjao iz švajcarskog franka u evro, a potom iz evra u dinare. Skok kursa švajcarskog franka je doveo do toga da veliki broj građana dospe u problem sa otplatom kredita, jer su rate kredita, sa povećanjem kursa "švajcaraca", postajale sve veće.

Valutna klauzula i "švajcarski franak"

Do početka svetske ekonomske krize, krajem 2007. godine, građani su masovno uzimali kredite u "švajcarcima" jer su bile povoljnije kamate od onih vezanih za evro, ali kada je franak počeo da raste, počeli su i problemi.

Problem sa "švajcarcima" je nastao jer se većina ljudi zadužila u valuti u kojoj nemaju prihode.

Bankarska teorija kaže da ako postoje dve valute sa različitim kamatama, realno je očekivati da će u budućnosti rasti kurs one sa manjom kamatom.

Na primer, švajcarski franac je 2007. godine vredeo oko 50 dinara, da bi naprasno počeo da raste. Tokom 2019. godine, "švajacarci" su dostigli 105 dinara, a 2023. su 119 dinara.

Generalno, indeksirani krediti imaju nižu kamatnu stopu u odnosu na dinarske što je njihova prednost, ali na povećanje rate, pored kamatne stope, može uticati i promena kursa valute u kojoj ste se zadužili, što se u slučaju "švajcaraca" i dogodilo.

Zbog toga je jedini pravi način da se zaštitite od rizika da platu ili penziju primate u istoj valuti u kojoj ste se zadužili.

Većina građana Srbije zaradu prima u dinarima, a veoma je mali broj ljudi kojima je plata u Ugovoru o radu izražena u evrima. Zbog toga je važno da banka i klijent vode računa o procentu zaduženosti, kako korisnik ne bi imao problem sa otplatom kredita.