Događaji koji su obeležili bankarsko tržište 2022. godine

Zbog rata u Ukrajini i povećanja globalne inflacije, godina za nama bila je izuzetno turbulentna.

NBS povećala referentnu kamatnu stopu

Narodna banka Srbije u decembru je uvećala referentnu kamatnu stopu na pet odsto, u cilju pooštravanja monetarne politike i ublažavanja rasta inflacije. To je bilo deveto uzastopno povećanje referentne kamatne stope, na osnovu koje se obračunavaju kamate na bankarske pozajmice i depozite, s kojim je od aprila ove godine ona povećana za četiri odsto.

Namera NBS je da takvom monetarnom merom ograničava efekat prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene i doprinosi makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

AIK banka kupila Sberbank - u

AIK Banka Beograd je zavrsila transakciju kupovine Sberbank. AIK banka nastavlja svoje poslovanje sa jakom kapitalnom osnovom i veličinom aktive, koja je pozicionira među prvih pet banaka na domaćem tržištu u Srbiji, sa tržišnim učešćem od 8, 3 odsto. Po realizaciji procesa akvizicije Sberbank subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Mađarskoj, AIK banka biće na čelu regionalne bankarske grupacije čija veličina aktive prelazi 11 milijardi evra.

Raiffeisen banka kupila Credit Agricole Srbija

Raiffeisen banka a.d. Beograd je 1. aprila saopštila da je nakon dobijanja saglasnosti Narodne banke Srbije i nadležnih regulatornih tela, uspešno realizovala akviziciju 100 odsto akcija Crédit Agricole Srbija (Crédit Agricole Srbija A.D. Novi Sad i CA Leasing Srbija d.o.o) od Crédit Agricole. Proces akvizicije započet je u avgustu prošle godine potpisivanjem ugovora, a spajanje Raiffeisen banke i Crédit Agricole Srbija A.D. Novi Sad se očekuje do kraja drugog kvartala 2023. godine.

Zahvaljujući tome, očekuje se da će Raiffeisen banka povećati svoje tržišno učešće u Srbiji na 12%* i zauzeti treću poziciju po vrednosti ukupne bilansne aktive. Kreditni portfolio Raiffeisen banke bi nakon pripajanja Crédit Agricole banke trebalo da dostigne vrednost od gotovo tri milijarde evra, a baza aktivnih klijenata da premaši broj od million korisnika.

Stambeni krediti u Srbiji poskupeli četiri puta

Stambeni krediti u Srbiji poskupeli su četiri put u 2022. godini.

Rate kredita su skočile,  zbog poskupljenja euribora (formira ga Evropska centralna banka), koji sada iznosi 2,5 odsto. Evropska banka procenjuje da će kamatne stope i dalje morati  da rastu da bi dostigle nivo neophodan za povratak inflacije na dva odsto. Novo poskupljenje euribora, pa i kamata, očekuje se početkom 2023 godine, kada će euribor skočiti za 0,5 odsto i iznosiće tri odsto.                                                                                                 

Mogućnost produžetka roka otplate                         

Građani koji zbog porasta kamatnih stopa strahuju da neće moći redovno da izmiruju rate kredita, imaće mogućnost da od banaka traže produžetak roka otplate. Banke će, kroz restrukturiranje kredita, moći klijentima da odobre novi rok otplate koji će za keš i potrošačke kredite morati da bude kraći od devet godina, a za auto-kredite kraći od 11 godina. To je, inače, rok za tri godine duži od maksimalno dozvoljenog zakonskog rešenja. Kada je reč o stambenim kreditima, dužnicima će biti omogućeno da rok otplate produže za pet godina, što je postojeća mera čije se važenje produžava i tokom sledeće godine.