Kako banke gube likvidnost?

Nakon kraha SVB banke u Americi i nestabilnosti u poslovanju francuske Credit Suisse postavlja se logično pitanje, koliko je stabilan bankarski sistem Srbije?

Iz Narodne banke Srbije stižu informacije da je bankarski sektor naše zemlje stabilan, visoko kapitalizovan i spreman da bude oslonac građanima i privredi u složenim uslovima poslovanja kakve imamo danas.

Kako bi bolje razumeli razloge i rizike sa kojima se suočavamo u trenutnoj krizi, pojasnićemo način na koji banka funkcioniše.

Kako funkcionišu banke?

Banka je depozitno-kreditna institucija što znači da sa jedne strane prikuplja depozite privrede i građana, akumulira i ukrupnjuje višak njihovih sredstava i zajedno sa svojim kapitalom ta sredstva plasira onim privrednim subjektima i građanstvu, kojima je novac u određenom momentu potreban.

Ta sredstva čine aktivu, odnosno sredstva koja se plasiraju na tržištu kapitala. U poslovanju banke, aktivu čine krediti koje ona nudi i obavezne rezerve koje kao garancija pokrivaju štednju građana i privrede. Plasirajući ta sredstva u vidu kredita, po određenoj ceni odnosno kamati, banka ostvaruje određeni prihod. Iz tog prihoda isplaćuju se kamate na štednju, pokrivaju operativni troškovi i povećava kapital.

Banke u Srbiji svoje poslovanje vrše pod nadzorom regulatora odnosno Narodne banke Srbije.

Kreditna i risk politika

Kako bi izbegle nelikvidnost i poteškoće u poslovanju, banke moraju da kreiraju kreditnu i risk politiku kojom će kreditne proizvode odobravati samo sigurnim klijentima, odnosno maksimalno smanjiti mogućnost loših plasmana i kredita koji će dospeti u kašnjenje.

Loše upravljanje rizikom je zapravo razlog koji je SVB banku doveo do bankrota, odnosno neusklađenost ročnosti aktive i pasive, loše upravljanje rizikom kamatnih stopa i kreditnim rizicima.

Prema podacima NBS, pokazatelji učešća bruto problematičnih kredita u ukupnim bruto kreditima bankarskog sektora je na kraju prošle godine iznosio 3,01% što je najniža vrednost od kada se prati ovaj pokazatelj, što ukazuje na stabilnost i kvalitet aktive bankarskog sektora. Drugačije rečeno, građani i privreda za kredite koji su u otplati ne kasne u izmirivanju svojih obaveza, tako da ne dolazi do neusklađenosti ročnosti.

Deponenti štednje

Drugi faktor koji je bitan u očuvanju stabilnosti bankarskog sistema jesu deponenti štednje. Ulozi koji su oročeni u bankama su položeni na ugovoreni vremenski period i bitno je da ne dođe do prevelikog povlačenja depozita.

U skladu sa Zakonom o osiguranju depozita, u Srbiji su osigurani depoziti fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka u iznosu do 50.000 evra po deponentu u banci.

Inflacija je glavni neprijatelj štednje

Sam pojam inflacije predstavlja rast opšteg nivoa cena. Istorija pokazuje da cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali i da se ne vraćaju na prvobitne nivoe nakon završetka ratova. Inflacija je glavni neprijatelj štednje i ostalih investicija koje nose niske prinose, odnosno prinose koji su niži od stope inflacije.

Kamatne stope na štednju koje se ugovaraju predstavljaju nominalne kamatne stope i nisu korigovane za postojeću ili očekivanu stopu inflacije.

Kako bismo izračunali stvarni prinos na svoju štednju, treba izračunati realnu kamatnu stopu, koja predstavlja razliku između nominalne kamatne stope i stope inflacije.

S obzirom na to da inflacija smanjuje kupovnu moć novca, kada se razmišlja o štednji ili investiranju, trebalo bi razmišljati s aspekta realne kamatne stope, odnosno stvarnog prinosa koji se takvom investicijom može ostvariti.