Kako Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga štiti klijente banaka?

Šta je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga?

Kako bi se osigurala transparentnost, pravičnost i prava klijenata u bankarskom sektoru, u Srbiji je uspostavljen Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ovaj zakon postavlja jasna pravila i standarde za rad banaka i pruža korisnicima kredita dodatnu sigurnost.

Osnovni cilj svakog finansijskog sistema jeste finansijska stabilnost, stabilnost preduzeća koja posluju u finansijskom sektoru, kao i adekvatna zaštita potrošača, investitora i osiguranika.

Usklađivanje zakonodavstva i njegova pravilna primena su stvorili uslove za visok stepen stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji, a istovremeno je poboljšana pozicija svih učesnika na finansijskom tržištu, odnosno zaštita svih korisnika finansijskih usluga.

Reforma bankarskog sistema

Narodna banka Srbije u okviru svojih nadležnosti, a prvenstveno u funkciji supervizora, svoj doprinos reformi bankarskog sektora dala je 2002. godine, kada su likvidirane četiri najveće banke u Srbiji, formiranjem instituta zaštite korisnika finansijskih usluga.

Institut zaštite korisnika finansijskih usluga predstavlja korak dalje da se građanima pruži odgovarajuća zaštita i sigurnost u obavljanju finansijskih transakcija.

Na polju zaštite korisnika, od 2005, godine se beleže izvesni pozitivni koraci. U 2005. godini  stupa na snagu Zakon o bankama, u 2006. je doneta odluka o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite, u 2007. godini osniva Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga i postupa po prvim prigovorima korisnika. U 2009. je doneta odluka o opštim uslovima poslovanja, u 2010. nacrt Zakona o zaštiti korisnika finansijskih korisnika ( ZZKFU ), koji je usvojen 2011. godine.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

ZZKFU se kao poseban izvor prava primenjuje na ugovore o kreditima, koje banke sklapaju sa fizičkim licima. Norme ovog Zakona regulišu ugovor o otvaranju i vođenju tekučeg računa, ugovor o dozvoljenom prekoračenju, ugovor o štednji, finansijskom lizingu, ugovor o kreditu.

Prema tekstu Zakona, osnovni cilj se ogleda u zaštiti interesa korisnika finansijskih usluga od diskriminacije, poštovanja načela ekvivalencije i ostvarivanje prava na obaveštenje, odredivost ugovorne obaveze.

Drugim rečima, Zakon obavezuje banku kao jednu ugovornu stranu da jasno definiše i predstavi sva prava i obaveze sa posebnim akcentom na troškove koje druga ugovorna strana ima zaključivanjem ugovora. Zakon spada u grupu zaštitničkih zakona koji prevashodno pruža zaštitu fizičkim licima kao ekonomski slabijoj ugovornoj strani.

Obaveze banaka prema ZZKFU

ZZKFU predviđa obavezu banke i ostalih pružaoca finansijskih usluga da informišu potencijalne klijente u predugovornoj fazi, da obaveštavaju korisnike u toku trajanja ugovornog perioda o svim eventualnim izmenama i to u zakonom definisanom roku, kako bi korisnik blagovremeno bio informisan. Prema zakonu, nijedna ugovorna strana ne može jednostrano menjati ugovor niti postupati suprotno ugovorenom.

Reguliše se i pitanje prenosa i ustupanja potraživanja, prava na odustajanje od već zaključenog ugovora, definiše se pravo korisnika na prigovor i obaveštenje o prigovoru, pravo na vođenje vansudskog spora, pravo na pisano obraćanje Narodnoj banci Srbije, u okviru koje postoji Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga.

Promene koje je ZZKFU doneo

Promene koje je ZZKFU doneo korisnicima od decembra 2011. godine se odnose na obavezu finansijske institucije da prilikom oglašavanja i ponude svog proizvoda jasno i nedvosmisleno obavesti korisnika o bitnim karakteristikama proizvoda, da predstavi i objasni sve troškove kroz efektivnu kamatnu stopu, koja predstavlja ukupnu cenu proizvoda.

Pre potpisivanja ugovora, finansijska institucija je u obavezi da korisniku dostavi nacrt ugovora kako bi korisnik tu ponudu mogao lakše uporediti sa ponudama drugih finansijskih institucija i kako bi odredbe ugovora mogao samostalno da prouči.

Po tom zakonu, korisnici su stekli pravo da prilikom ugovaranja i otplate mesečnih anuiteta kod kredita indeksiranih u stranoj valuti imaju pravo na primenu istog kursa, srednjeg kursa NBS.

Pravo na odustajanje od kredita

Ukoliko se korisnik određene finansijske usluge predomisli, ima pravo na odustajanje u roku od 14 dana od dana potpisivanja ugovora, bez navođenja razloga, ali uz obavezu da u roku od 30 dana vrati glavnicu i pripadajuću kamatu za taj period.

Zakon je omogućio prevremenu otplatu uz određenu naknadu, ali i bez naknade kod dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, gotovinskih i potrošačkih kredita, gde su izuzetak stambeni krediti.

Zakon je takođe predvideo da određene usluge finansijskih institucija budu ubuduće besplatne za korisnike, kao na primer podizanje gotovine u banci gde imate tekući račun, gašenje računa ili platne kartice, izdavanje potvrda, obaveštenja, nadoknada štete za transakcije izvršene dokazanim neovlašćenim korišćenjem kartica u iznosima do 15.000 dinara.

NBS vrši stalni nadzor po pitanju primene ovog zakona. Finansijske institucije kao jedna od ugovorenih strana u slučaju nepridržavanja odredaba zakona podležu novčanim kaznama za zakonom propisane prekršaje.

Zato, savetujemo klijentima da koriste svoja prava i da pre stupanja u ugovornu obavezu zatraže od banke ili druge finasijske institucije nacrt ugovora i ponudu za konkretan kreditni proizvod, kako bi se informisali o uslovima, pravima, obavezama i troškovima koji ih očekuju.

Ukoliko naiđete na nedoumice ili vam je potrebna podrška u tumačenju ponuda banaka, iskusni tim Kreditnog savetnika stoji na raspolaganju za sva pitanja i konsultacije.